Subota ujutro. U sedam je sastanak iza knjižnice. Društvo mi ide na laganini izlet u Istru. Ali se par nas čudnovatih još u četvrtak dogovorilo da i mi idemo vidjet more.Samo odozgo,sa Zavižana.. Dan prije pokupljene dereze i cepini za zlu netrebalo, jer gore je po ledu hodat normalno.Pola snježne kape brda je zaleđeno. U sedam je dogovor,ruksak natovaren.još noćas,jer nije se izdržalo, nego se još i u birtiji iste noći komad odlomio. Čak se ni jelo nije nabavilo,samo da soka i vode ima dovoljno. I dojurim raščupan u sedam sa stvarima i ogledam se a još nikog nema . Stižu .Kapaju po dva, po jedan. Dinka s novim cipicama , juri za Karlom i Dadom ko navijena ,al nema sustizanja. Ovo dvoje leti ko na raketi. Ana i Iva već su došli pa se skupa okrećemo gdje nam je vodič,drug Robert Lemić,al Lemi za domaće. Zovem ga a on vodi frenda, Dragu iz Zaprešića. I to je to . Krećemo. Do Špara po malo jela i kava jer vani počinje da pada. Na putu ralice i snjeg koji sipa. Zanimljivo da niko ne kuka nit se plaši Velebita.. Jedino mi Dinka hoće rupu na podu napravit kolko stišće brenzu koju nema.. Snijeg je na cesti a meni se žuri. Izlaz Otočac. Na pumpi još jedna kava i čekamo drugi auto kog vozi Drago. I onda dalje po zavojima ,Krasno,pa još malo i ugledamo poznati auto na Oltarima. Već je ga je tu ostavio Siniša. Uz njega Dinko i njihova mezimica Ivana. Uvjek je vode kud god poželi. A ona hoće sve,gora je i od mene. S tom razlikom što ona i može, a ja ne. Elem ,napisala bi jedna moja drugarica ,kad smo aute u snijeg uz pomoć ralice,bog ju je poslao ,spremili stiže i devetoro napetih ko mi iz Pakraca. Gore više, kombi GSS-a. Pita cestar iz kamiona sa solju, da kakav skup gore imamo. A šta da mu kažem?Bena, ko ja. Pošli smo. I snijeg je i zima ,i teško je. Al ni neznam koliko će biti teško.. Prošli su već neki pa je staza vidljiva i ne upada se previše . Tek na mjestima. I ja imam nove cipele za prvu šetnju namazane. I dobre, ne žuljaju, ne cure i ne zebe u njima, I Dinka mi se hvali.,kako su njene slovenske odlične. Dobila je od Lemija zadatak metle. Tj da zadnja bude . Što smo dalje, meni je teže. Natuko sam od ljeta kile,dva tjedna ležao bolestan,i zapio pola noći. Pa sad plaćam danak. I ruksak je dvajskilski. Bome sam si se dobro sjetio svih svojih ,što sam ga tako natrpao. Al šta znaš. Svašta pričaju pa nek ide. Nek se ima . Dok sam izlazio iz kuće sa njim sam na vagu stao. Bez jakne i buca i dereza cepina . I tako "gol" je rekla stotrisedam.. I sad još ni dopola nismo stigli,a ja pitam "Papa štrumf,jel ima još puno" Al ide ova mala zamnom i neda mi stat. Samo viće ,ajde,još malo. Baš sam bio nešto napižđen na nju od Paklenice,al sad je....nemam što reć. Pazi name koda mi je sestra.I tu ti par puta Pakračani mimo nas,pa onda mi mimo njih. .To je starija ekipa al ide ko navijena. . I Ima jedan,Žare,ne ide sa njima nego kad me skefala kriza i da ću malo stat i on staje i ide uz Dinku i mene. Vidi čovjek da nije više zajebancija. Jedino mi je bilo teže na prvom putu do Triglava.. Samo posla samnom imaju i veli i njihov jedan kom sam gore u domu figu pokazao, da sam malo pretjerao,i da je to opasno..Al vade magnezij, kolu ,suhe marelice. I kljukam se svime time ,i ide.Ide I dolazimo do vrha. Golet zaleđena burom ovijena a snijegom pometena.. I nemože više Dinka moja polako. Sporo joj je a i bura je hladi ,a ja ne mogu brže. Al čekaju nas gore svi naši. I Žare ide uz nas. Njegovi oblače za led dereze. A ja netrebam. I u taj led svojom težinom za dubinu ripne upadam i meni se ne kliže. Nisam sasvim zaostao i hoće da svi skupa uđemo. Veli mi Dinka ostavi tu ruksak. Tu? sto metara pod domom.? Pa nebi makar crko. I jebote tih sam se sto metara tri puta odmarao. Kapa mi se komplet u pleh ledeni pretvorila. A bura dere da kroz jaknu jebenu probija, A ja unutra gola voda. Mokar. mokar.Veli Lemi skidaj cepin s ruksaka tako se u dom ulaz. Jebiga,ja ne mogu. Pa nek se ljuti ko oće,glavno da sam stigo. A dom zavižan(zvijan)do gornjih prozora,na katu. Ujutro su lopatom svjetlo u blagovaonu puštali.. I onda odmor Nakon pet i po sati hoda .
Pitam rakiju domara Antu i izručim pozdrave od Pernara, al ništa. Nema ni vode ni rakije. Samo vina i pive. Voda smrznuta, rakija popijena. Jaskanaca buljumenta, a naoružani plastikom i vinom unutra. Ovi naši što su prije sa skijama došli igraju ono nešto četri u redu. Ja ću onda ipak malo jest, pa ću pivu. Pa ću crnog vina ,pa ću bjelog vina . Pa ću još jednu pivu. Vani pala magla ,pa pala noć,al raspoložeenje raste a ne pada. Odoh u kuhinju kod Ante pa zovem rundu za birtiju. I kreće kod Pakračana pjesma lagano. I samo aj ovu aj onu, more ova, more ona . Eto ti mog gitariste,Siniše,nemože ni on odoljet pjesmi, pa kad poče pjesma samo se vije . I mrak pade i odoše neki spavat . Dovukli madrace i legli ,al mali vrag od Karle natakao se i samo dalje vodi pjesmu. Jedino što sad moramo tiho, a mene prebacilo. Ne skroz ,tek toliko da me moraju ušutkavat. I struju Ante ugasio,al nema veze. ima svjeća. Ipak su se razišli i zalegli,jer mora.se ujutro dolje.A ja kuću, štaću ,na klupu u kuinju.Mrtav umoran i pripit, nemam problema sa snom. Kako lego ,tako zaspo. Al nevalja na javnim mjestima spavat. Uvjek neki neurozo baulja rano ujutro. Od pol šest je počela neka iz Pakraca jurišat tamo amo, ko muva bez glave, tražit stvari da ne zakasni u sedam.na Veliki Zavižan. A išli su u pola osam. Al sad nema više spavanja. nego čekaj Antu i kavu i zajebanciju, Jer znam,biće garant,nakon pijanke. Prvi Ante pita "Kako je slavuj.Jesi žedan,jer ko rakiju večera vodu doručkije." A jesam već tri čaše sljuštio. Zna čovjek . Iskusan.Godinama prati i dočekuje vakve ko ja.I ostade ja taj dan slavuj . Samo su me pikali. Al ja sam danas malo utišan. I nije mi nešto dan. Bog zna zašto. . Vani bura i sunce. I ledeno ledeno. Spremamo se . Robu,ruksake,osušeno,hranu vodu. Sve. Samo sad je sve puuuno lakše. Popilo se pojelo se ,olakšalo se ,i idemo DOLJE. A tu sam ja sa svojim kilama kralj. Pozdravljamo se sa našim skijašima koji još ostaju, a Siniša lagano još prebire gitaru. Vani dereze na noge ,cepine u ruke,mala Lemijeva demonstracija zaustavljanja i krećemo. Prvi su mi put dereze na nogama,al nemam problema. Časkom smo prošli led, to čudo s nogu skinuli i dalje kroz snijeg novonapadalih trideset centimetara prema dolje se kotrljali.. E sad kako nam Jale ima koljeno sje .. Tako su sad kod njega nastali problemi. Gore ide ko zmaj,al dolje samo stišće zube i usrkuje zrak.. I neda da Karla vidi da ga boli. Pita ga Drago da mu uzme ruksu, a ovaj se samo brecne kratko"Nedam". I štaš s benom. Samo su nam Ivica i Anica par bez premca. Ona slika,on se smije i nemaš pojma kako im je. Ma imam,guštali su oboje kao i ja. Dan prekrasan.,sija sunce, a snijeg pada. Samo mi je Dinka nabrijana. Posijala iskaznicu i lovu negdje a nezna gdje. Al svejedno mene zajebava. Našla strgani štap pa kako je lagana i ide naprijed, meni zadnjem ,u snijegu "slavuj" napisala.. Još malo o sinoć, zafrkancije nikad dosta. Za spust čerti sata,tako su mi rekli,jer ja ne štopam vrijeme. Samo je na jednom mjestu bila marka zatrpana pa smo tražili puta.. Do auta lako,a kedi se zamrzo pa kroz bunker u njega i onda ga pali da se grije,al ništa. Vani se skinuli,i svi se kroz zadnja vrata jedan po jedan preko zicova ukrcali. Do Krasnog se otopio pa smo mogli ko ljudi kroz vrata,na drenovaču rakiju.. Al niko nam nije stao na ruku. Šala. Kava i rakija ,častio nas Ivica,pa do Karlovca.. Razračun troška u autu , u Grinbaru Drago rundu platio ,pozdravili se ,pa se doma razišli.
I baš je bilo krasno.
